Парвеен Схакир била је урду песникиња, учитељица и државни службеник владе Пакистана. Парвеен је почела писати у раној младости и 1976. године објавила свој први песнички збир, "Кхусхбу", који је добио велико признање. Накнадно је објавила и друге песничке збирке-све добро прихваћене-Сад-барг [Марсх Мариголд] 1980., Кхуд Калами [Разговарајући са самим собом] и Инкаар [порицање] 1990. године, Каф-е-Аина [Огледална ивица] поред збирке њених новинских колумни, насловљене Госха-е-Цхасхм [Кутак ока], и награђена је једном од пакистанских највеће почасти, Понос перформанса за њен изузетан допринос књижевности 1976. Песничке књиге су сакупљене у свесци Мах-е-Тамаам [Пун месец] са изузетком Каф-е-Аина.